U tumačenju biblijskog teksta uvek treba imati na umu i njegovu strukturu. Tek se poslednjih decenija primetila strukturalna pravilnost i bogatstvo brojnih biblijskih tekstova, koji su nam nakon takvih analiza postali jasniji.
Kijazam (hijazam) – je struktura u kojoj drugi dio celine jednostavno ponavlja prvi dio, ali obratnim redom. Tako formirana ima oblik grčkog slova X (hi).
Primer ovog kijazma koji ostavlja najjači utisak jeste priča o Josifu iz 1. Mojs. 37-45. Mnogim istraživačima se u prošlosti činilo problematičnim uvođenje priče o Judi i Tamari u 38 poglavlju. Izgledalo je kako se ova priča neprirodno useca u naraciju o Josifu, upravo u trenutku kada se navodi da je Josif prodan Petefriju (37,36). Zbog toga se izvještaj o Judi i Tamari smatrao kasnijim umetkom. Međutim, kad pažljivije pogledamo vidimo da se nakon događaja iz 38. poglavlja zapravo nalazi jedan jako sličan događaj – Josifovo odbijanje ljubavne ponude Petefrijeve žene.
U oba slučaja – Juda i Tamara, Josif i Petefrijeva žena – imamo sličnu situaciju: slobodan muškarac (Juda – udovac, Josif – neoženjen), dobija nemoralnu ponudu udate žene – Tamare (koja se oblači kao udata žena posvećena za versku prostituciju) i Petefrijeve žene. U prvom slučaju Juda pristaje na ponudu (Tamaru ne treba gledati kao nemoralnu ženu, nego kao ženu koja traži svoje pravo), dok Josif odbija. Očito je da imamo paralelizam i to kontrastni, jer se radi o načelno istovetnim slučajevima, ali u kojima se pre svega kontrastira nemoralni Juda s Josifom, ali i oštećena Tamara s nemoralnom Petefrijevom ženom. Očito je da se tim kontrastom postiže snažan učinak, jer nam na tamnoj podlozi Judinog greha mnogo više svetli Josifova vernost. Ali kijazam je u slučaju pripovesti o Josifu još širi: 37. pogl. govori nam o tome kako su braća postupila s Josifom prodavši ga u ropstvo. Poglavlja 42-45 nam, nasuprot tome, donose izveštaj kako je Josif postupio prema svojoj braći, gde opet imamo primetan kontrast: braća su nemilosrdna prema nedužnom Josifu, Josif je milosrdan prema svojoj krivoj braći. Stoga, priču o Josifu i braći možemo da prikažemo na ovaj način:
- Postupak braće prema Josifu (nemilosrđe)
- Postupak Jude prema udatoj ženi (nevernost)
B’ Postupak Josifa prema udatoj ženi (vernost)
A’ Postupak Josifa prema braći (milosrđe).
I sada ide ono glavno: očito je da gde imamo ovakvu strukturu, imamo i jedinstvenog autora. Upravo ovaku promišljenu strukturu imamo i na nivou cele Biblije. Ona ima simetričan oblik, ali za razliku od prethodne šeme imamo i središnju tačku, koju ćemo obeležiti s X. Najednostavnije se može prikazati ovako:
- Stvaranje sveta
- Stvaranje čoveka
- Pad u greh
- Božji narod (telesni Izrailj)
- Život, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista
D’ Božji narod (duhovni Izrailj, Crkva)
C’ Oslobođenje iz greha
B’ Stvaranje čoveka (opšte vaskrsenje)
A’ Stvaranje novog sveta
Ova struktura ima i svoje dalje podele na nižem nivou i uvek imamo simetriju. To je jednostavno nemoguće odbaciti bez pretpostavke jednog autora koji je osmislio celu Bibliju. Budući da je ona pisana više od hiljadu godina, autora ne možemo da tražimo među ljudima. Upravo je u tome značenje hrišćanske tvrdnje da je pisac Biblije Bog.