Prisutnost poezije u Bibliji

Poeziju se nalazi razasuta od 1. Mojsijeve do Otkrivenja i njom je posebno bogat Stari zavet: nekih 40 posto teksta u stvari je poezija. U Novom zavetu je poezija znatno ređa (nema ni knjige pesama poput starozavetnih psalama), ali je isto tako razasuta od Mateja do Otkrivenja. Možemo slobodno da kažemo da su Izraelci narod poezije, s urođenim darom za izražavanje misli i osećaja kroz pesmu. Gotovo svaki značajniji događaj u Starom zavetu praćen je poezijom, a takvi slučajevi nisu strani ni Novom zavetu:

Značaj biblijske poezije

Mnogim čitaocima Biblije neće se učiniti da se na ovim mestima radi o poeziji, jer je u zapadnoj kulturi poezija najčešće rimovana i grafički istaknuta pravilnom podelom na strofe (sa po najčešće četiri stiha). Obe ove odlike potpuno su nepoznate biblijskoj poeziji – rime nema nigde (osim slučajno), a grafičko oblikovanje ne postoji ni u korenu (tek savremeni prevodi nastoje grafički razlikovati poeziju od proze).

Postoje izvesna obeležja po kojima možemo da razlikujemo i razumemo pesništvo u Svetom Pismu:

Paralelizam

Najveći je deo biblijske poezije zasnovan prvenstveno na paralelizmu, odnosno specifičnoj simetričnoj formi misli, u kojoj se dva stiha na karakterističan način ogledaju jedan u drugom. U paralelizmu, dakle, uvek imamo jednu misao podeljenu na (najmanje) dva dela, u kojoj drugi deo predstavlja ponavljanje ili razvijanje prvoga.

Ovdje izdvajamo vrlo uočljiv primer Lamehove pesme, koja u šest stihova iznosi tri paralelna i sinonimna para misli:

Ada i Sila, glas moj poslušajte / Žene Lamehove, čujte mi besedu; / Čoveka sam ubio jer me ranio / i dete jer me udarilo / Ako će Kajin biti osvećen sedmostruko, /Lameh će sedamdeset i sedam puta!

Metrika

Ono po čemu se jevrejska poezija razlikuje od naše jeste raspored slogova: dok je za klasičnu poeziju prirodna pravilna raspodela slogova (deseterac u narodnom pesništvu), kod Jevreja (kao i kod drevnih Egipćana, Vavilonaca, Asiraca i Hananaca) nemamo određen broj slogova i njihovu izmenu. Tipični stih ove poezije podeljen je u dve polovine, nejednakog broja slogova, u kojoj u svakoj od njih nalazimo po dva naglašena sloga. U elegijama nalazimo tri naglašena sloga u prvoj polovini stiha i dva u drugoj, što se još naziva kinâ (Amos 5,2),čime se stvara efekt crescenda i decrescenda. U epskoj, didaktičkoj i liturgijskoj poeziji imamo po tri naglašena sloga u svakoj polovini, a mogući su i dalji redovi. Svakako, sve ove posebnosti naglašavanja možemo da pronađemo samo u originalu, dok se u prevodu gube.

Strofe

Videli smo da je vrlo čest slučaj sasvim kratke pesme, sastavljene od svega dva-tri stiha. U daljim pesmama imamo podelu na strofe, koje označavaju promenu misli. Često su strofe nejednake dužine, ali mogu da bude i jednake (ili gotovo jednake dužine), kao u Ps. 1, 42, 43 i 119. Nekada imamo i pripev (Ps. 42, 43, 46, 57, 67), koji katkad može da se pojačava i proširuje, kao u Davidovoj elegiji nakon pogibije Saula i Jonatana (1. Sam. 1,19-27). Nekada organizacija strofa može biti gotovo sonetski pravilna, kao u Pesmi ljenjivcu u Priče 6,6-11 (slično i Priče 20,30-34).

Slikovitost

Već smo imali prilike da vidimo da je jevrejski jezik inače slikovit, a ne pojmovan. Ovo se posebno ogleda u poeziji, gde imamo brojne slike.

Bogat rečnik

Ono što svaku poeziju, pa tako i jevrejsku, uvek odlikuje jeste njen bogat, nesvakodnevni rečnik, koji je u jevrejskom posebno uslovljen paralelizmom i potrebama za brojnim sinonimima. Nekada je to nemoguće prevesti: npr. samo za lava imamo 5 različitih naziva.

Akrostih

U akrostihu uzastopni stihovi ili strofe grade jevrejski alfabet, tako što prvi stih/strofa započinje s alef, drugi s bet, treći gimel, itd. Primeri su akrostiha Psalmi 9 i 10 (koji zajednički grade akrostih), zatim Psalmi 25, 37, 111, 112, naročito 119. (koji je podeljen na 22 strofe sa po osam stihova, gde svaki stih u strofi započinje istim slovom), 145, te Priče 31,10-31.

Zvučni efekti

U drevnom Izrailju Biblija se čitala naglas i učila napamet – stoga su pisci znali da se potrude oko stvaranja zvučnih efekata, kojima se postizala veća dojmljivost i bolje pamćenje teksta. Obično se radi o asonanci, tj. ponavljanju sličnih glasova.